U kriznim situacijama, poput ove kroz koju trenutno prolazimo, doživljaji poput straha i anksioznosti su prirodni odgovor na opasnost i neizvesnost. Kada razmišljamo o onome što je izvan naše kontrole obuzimaju nas brige. Iako predstavljaju normalnu reakciju, takve misli nam ne pomažu i ne čine da se osećamo bolje. Naprotiv, one pojačavaju naš doživljaj bespomoćnosti i dovode do porasta anksioznosti. Dakle, nemamo kontrolu nad širenjem virusa, onim što će se ubuduće događati, ponašanjem drugih ljudi ili ekonomskom situacijom.
Ne možemo ni tek tako “isključiti” prirodni strah i anksioznost u trenutku kada ih osetimo. Svesnost o tome da nas bavljenje tim temama dodatno uznemirava je zapravo početak našeg umirivanja. Korisnije je baviti se stvarima nad kojima imamo kontrolu, a to su naši postupci. Postoji puno toga što možemo učiniti. Možemo se pridržavati mera u cilju prevencije i zaštite sebe i drugih, možemo ograničiti priliv neprijatnih informacija koje dobijamo putem medija, možemo se posvetiti očuvanju svog zdravlja, radu na sebi, razonodi i značajnim ljudima… Možemo verovati prvim prolećnim danima koji na poslednje trzaje zime odgovaraju strpljenjem i pokazuju da se život uvek obnavlja iako povremeno u hladnoći utihne. Možemo i još po nešto, samo je važno da znamo da nismo toliko bespomoćni koliko nam se ponekad čini.
Izvor: filozofski fakultet Niš
